Izrada i štampa podmetača
Pivski - kartonski podmetači

Jeste li ikada  razmišljali o pivskom podmetaču, o  tom komadiću jeftinog kartona, koji se uporno diže za kriglom, pada na zemlju i obično završi u smeću?

Da li bi ste poverovali da ikome može išta značiti ta mala i beznačajna stvar, čija je jedina svrha i smisao postojanja zaštititi nameštaj od ružnih krugova, koje na izglancanom stolu ostavljaju vlažne čaše?

Napokon, znate li da izvorno podmetač  nije podloška, nego poklopac?

Podmetač za pivo kakav poznajemo star je oko 130 godina.
Papirnati podmetač počela je 1880. godine prva proizvoditi nemačka firma Kartonagenfabrik und Druckerei Friedrich Horn iz grada Buckau nedaleko Magdeburga. Sledeća promena u istoriji podmetača  nastala je 1892. kada je kartonski podmetač od višeslojne lepenke zamenjen jednoslojnim. Taj je podmetač patentirala je firma Robert Sputh iz Dresdena. Do tada  su podmetači bili  keramički ili limeni, dok su još ranije bili isključivo filcani. Osnovna  namena podmetača nije bila zaštita nameštaja ili stolnjaka, nego piva.

Naime, taj sjajni pomagač svih pivopija izmišljen je još u osamnaestom veku, za letnje bašte u pivnicama, kada je pivo bilo izloženo spoljašnjim uticajima. Napadale su ga muve, ose,  upadale u njega grančice i lišce. Stoga su pivski krčazi redovno  opremani poklopcem od srebra ili lima, a oni koji nisu mogli sebi  priuštiti takav skupi krčag, branili  su  svoje pivo običnim komadom  filca. Tako je nastao prvi pokrivač za pivo, a kako je dugo vremena jedina funkcija filca bila sprečavanje padanja insekata u piće, u Nemačkoj, se zadržao gdje je podmetač izmišljen, naziv „Bierdeckel“, odnosno pivski poklopac. Međutim, postoje i brojni drugi nazivi, kao „Bierteller“ (pivski tanjirić). U starobavarskom dijalektu, te u Gornjoj Franačkoj i Bavarskoj Švabiji upotrebljava se izraz „Bierfilz“ (pivski filc), u franačkom dijalektu kaže se „Bierfilza“, dok bavarski svakodnevni razgovorni jezik barata varijantom „Bierfuiz/l“. U Austriji se često može čuti „Bierplattl“, a koriste se i izrazi „Getränkuntersetzer“ (podmetač za napitke), BGU („Bierglasuntersetzer“), Coaster (anglizam) ili „Werbeuntersetzer“ (reklamni podmetač). Nezgodna strana filca bila je to što je bio u stanju popiti gotovo svu penu iz piva, tako da je uvek bio vlažan, pun bakterija i vrlo je neprijatno mirisao. Zato su gostioničari svaki dan morali prati podmetače, koji su se preko noći sušili. Radi sušenja slagali su ih poput crepova pa krovu, a neke su pivnice imale i posebne stalke za sušenje podmetača.

Kada se tačno podmetač s vrha krigla preselio pod čašu i tako zaista postao podmetač, nije ostalo zapisano, ali sigurno je da su od kraja devetnaestog veka podmetači uobičajeni, te da se od 1903. godine proizvode masovno. Za masovnu produkciju zaslužan je Casimir Otto Katz iz Gernsbacha, čiji pogon za izradu podmetača radi još i danas. dostignuta je dnevna proizvodnja od deset milona podmetača, što čini godišnju proizvodnju od 1,4 milijarde, što je 40 posto ukupnih svetskih potreba. Osim papirnatih podmetača danas postoje i porculanski, stakleni, drveni, plutani, pa i metalni. Osim upotrebne vrednosti podmetača sve je važnija i njegova estetska dimenzija, tako da se podmetači često skupljaju ili šalju kao razglednice. Neki su izrađeni u veličini i formi poštanske karte, s iscrtanim prostorom za adresu i mestom za marku.

Glavna namena podmetača je, dakle, da skupi kondezovanu vlagu, koja nastaje usled uticaja toplog vazduha i hladne čaše, ali ima on i mnoge druge funkcije. Veoma je omiljen medij za prenošenje najraznovrsnijih poruka, a prvenstveno onih reklamnih, ali isto tako koriste ih i političke stranke ili razna udruženja – pa i ministarstva, kako bi svojoj ciljanoj publici preneli svoje stavove, pokrenuli neku akciju ili projekt. U Češkoj postoje mnogi takozvani krčmarski umetnici, koji likovnim intervencijama menjaju izgled podmetača. Neki veoma uspešno. Vrlo često na podmetačima nalazimo ukrštenice, rebuse, zagonetke, aforizme, društvene igre poput
x-ox. Na poleđini podmetača konobari često crticama beleže koliko ste piva popili, a na njemu naprave i obračun, u nemačkom Rheinlandu je to uobičajena praksa kod stalnih gostiju (Stammgäste). U Porajnju, posebno u Düsseldorfu i Kölnu, stavljanje podmetača na čašu znak je konobaru da više ne želite piti. U Češkoj postoji izbor podmetača godine, koji se sprovodi od 2002. Njihov najveći podmetač nalazi se u Muzeju rekorda i kurioziteta u Pelhřimovu. Taj podmetač ima precnik od 80 centimetara, a debeo je tri milimetra. Danci su otišli daleko dalje – pivara Carlsberg izradila je podmetač od petnaest metara, debljine šest centimetara.

Kolekcionarstvo je područje koje je podmetač za pivo dovelo i na stranice Guinnessove knjige rekorda. Leo Pisker iz austrijskog Langenzerdorfa već duži niz godina drži svetski rekord s više od 150 hiljada podmetača iz sto šezdeset zemalja svijeta. U Srbiji je skupljanje uopsteno, pa je tako i skupljanje podmetača za pivo, redak hobi, pa nema nekih rezultata vrednih paznje. U Češkoj je situacija kudikamo bolja, tamo postoje brojni klubovi skupljača, izdaju kolekcionarske novine, a širom zemlje organizuju se mnoge berze na kojima skupljači prodaju, kupuju ili razmenjuju predmete svoje kolekcionarske strasti. Jedan od stručnjaka za podmetače za pivo je Miroslav Němec iz Pardubica, koji ima zbirku od oko četrdeset hiljada primeraka podmetača iz celog sveta, od toga preko devet hiljada čeških. Podmetače skuplja od 1967. godine, a potrošio je ogromnu količinu novca i proputovao na hiljade kilometara u potrazi za podmetačima. U jednom intervju rekao je novinarima:“To je preraslo okvire običnog hobija. U tome je deo života.“